Kao sto rekoh, idemo dalje za iste pare!Ove slicice su sa jedne setnje po necemu sto ovde zovu "native bushes" na sta sam se ja u pocetku mnogo smejala a sada vec navikla. O cemu se radi? Na Novo Zelandskom engleskom, koji usput nema veze sa onim engleskim koji smo mi ucili u skoli i slusali u filmovima, "bush" ne znaci zbun vec suma. Ovde rec forest skoro da i ne postoji. Kada sam stigla na NZ meni su stalno pricali kako oni imaju predivne "bushes" i kako je jako popularno da se seta po njima. Ja sam se cudila sta to ima tako posebno u setnji po zbunovima i kakvi su to novozelandski zbunovi? Nakon prve setnje ukapirala sam da su to sume, i to ne bilo kakve sume, nego ono sto bih ja nazvala tropskim sumama ili prassumama. Videla sam i lijane, mada na Tarzana jos nismo naisli.
Eto, za radoznale, novozelandske sume su predivne. Bujne, pune neverovatnog drveca (da, ono veliko drvece iz Gospodara Prstenova je svuda oko mene), ptica i sto je najbitnije - nigde nema zmija! Mene najvise odusevljava prisustvo vegetacije koja po svim pravilima ne bi trebala da bude na istom mestu. Ovde mozete videti palmu koja raste odmah pored cetinara, a pored njih izniklo drvo paprati. Inace, svuda po gradu a i van grada je drvece i cvece koje mi imamo samo u saksijama. Na primer, Adam ovde raste kao korov, ima ga pored puta, u parkovima, ispred moje zgrade, pored plaze... ma svuda. Fikus je ovde veliko drvo - raste i skoro do deset metara. Ono sto mi zovemo drvo zivota je ovde drvo-div!
A najbitnje od svega je sto je setnja uvek jako prijatna, jer je temperatura uglavnom blaga (sa izuzetkom ovih nekoliko dana kada umiremo od vrucine), nema nikakvih opasnih zivotinja, i trava je meka kao tepih pa uglavnom setamo bosi. Toliko od mene za sada, zahuktavam se opasno i pripremam jedno deset postova u sledecih nekoliko dana! Ne moze nam niko nista!!!
1 коментар:
Priroda je prelepa , ali ruku na srce banja je lepsa(Vrnjacka banja) i ispijanje turske kafe u basti nekog kafica.
Ristic
Постави коментар