Mojim dragim citaocima i prijateljima...

Pre nekoliko dana desio se vandalski cin brisanja mog bloga od strane necoveka i zla. Bila sam, i jos uvek sam, pogodjena ovim cinom, jer ne mogu da zamislim da neko moze da se zadovolji tudjom nesrecom. Kao i moji citaoci, sumnjam na nekoliko osoba. Da, najvise je sumnjiv Memedovic, sada kad je pao u moju senku! Iz pouzdanih izvora saznajem da je Karleusa resila da stane na put rock-and-roll-u, i da je zbog jednog posta o Stonsima osetila da moj blog ugrozava njenu karijeru. Sigurna sam da su i politicke snage uplele svoje prste, jer je stranka za penzionere smatrala uvredljivim moje zapazanje da se na Novom Zelandu golubovi ne plase kao u Srbiji, gde su naviknuti na to da ih love gladni penzioneri. Sve u svemu, dragi citaoci i prijatelji, imamo mnogo neprijatelja ovog bloga.

Ali, ma koliko da mi je tesko, jos vise mi je drago jer su se odmah nakon brisanja bloga javili moji prijatelji i citaoci da mi daju podrsku. Evo jednog pasusa iz e-maila mojih Ralevica:

“Predpostavljam, ustvari znam sigurno, da su svi koji prate tvoj blog strasno pogodjeni ovim vandalskim cinom nekog nesoja .(sumnjam da je tu umesan Memedovic Jovan jer je osetio da gubi primat u putopisanju).Ovo je cisto naski, malo da se podsetis cega si se spasila.... Ovde je,a i zauvek ce ostati aktuelno" bolje komsi da crkne krava, nego moja da se oteli".Uspeh se ne prasta, to valjda znas.... to smo mi.”

Ovakvi komentari samo mi daju vecu snagu da nastavim, sada vise nego ikada, da pisem ovaj blog! Da, password ce biti sastavljen od nekoliko stotina slova i brojki, pa neka ta zla osoba izvoli i provede svoj zivotni vek pokusavajuci da udje u blog i ponovo ga obrise. A do tada, mi cemo se druziti na ovom virtuelnom kutku...

Pre nego zavrsim ovaj post zelim da se zahvalim mom prijatelju Ljubisi Risticu na stalnoj podrsci, Saletu sestricu i Arsicima koji su proveli mnoge “online” sate sa mnom kada mi je bilo tesko, Sasi na divnim komentarima, Ralevicima iz Valjeva i Jovanu iz Svilajnca i njihovim porodicama na lepim zeljama i toplim pozdravima iz zavicaja, i Bobu na uzoru dobrog blogera. Puno poljubaca saljem mojoj Anci Krojac: hvala ti Anci sto mislis na mene! Zelim da se zahvalim svima koji citaju ovaj blog, jer da nije vas ja bih verovatno prestala sa pisanjem.

Proveravajte ovu adresu ovih dana – bice mnogo novih slika, misli, opisa Novog Zelanda i mog zivota ovde. A zlikovci neka se jedu u svom zlu i ljubomori!