Matura Masters Marketing

North Shore

Sheakspire regional park

Lady in red

Ovo je moja nova haljina:). Posto inace nosim crnu, braon i belu boju, resila sam da malo prosarenim ormar i da se osmelim i kupim ni manje ni vise nego crvenu haljinu! Naisla sam na ovu, spremila se, izasla na veceru u jedan "fine dining" restoran, i nakon toga svratila do drugova na Mission Bay. Shvatila sam, ko nije za sebe nije ni za drugoga, i resila sam da da vise ugadjam sebi - sto preporucujem od srca svima. Savet: obucite najlepse parce garderobe, udesite se, i izadjite sami - videcete kako je lepo! Uz casu dobrog vina, zaboravite na sve nevolje koje je doneo prosli dan, nasmejte se i mislite na to kako je zivot lep...

Kupanje po kisnom danu

Po sumama i gorama...

Kao sto rekoh, idemo dalje za iste pare!

Ove slicice su sa jedne setnje po necemu sto ovde zovu "native bushes" na sta sam se ja u pocetku mnogo smejala a sada vec navikla. O cemu se radi? Na Novo Zelandskom engleskom, koji usput nema veze sa onim engleskim koji smo mi ucili u skoli i slusali u filmovima, "bush" ne znaci zbun vec suma. Ovde rec forest skoro da i ne postoji. Kada sam stigla na NZ meni su stalno pricali kako oni imaju predivne "bushes" i kako je jako popularno da se seta po njima. Ja sam se cudila sta to ima tako posebno u setnji po zbunovima i kakvi su to novozelandski zbunovi? Nakon prve setnje ukapirala sam da su to sume, i to ne bilo kakve sume, nego ono sto bih ja nazvala tropskim sumama ili prassumama. Videla sam i lijane, mada na Tarzana jos nismo naisli.

Eto, za radoznale, novozelandske sume su predivne. Bujne, pune neverovatnog drveca (da, ono veliko drvece iz Gospodara Prstenova je svuda oko mene), ptica i sto je najbitnije - nigde nema zmija! Mene najvise odusevljava prisustvo vegetacije koja po svim pravilima ne bi trebala da bude na istom mestu. Ovde mozete videti palmu koja raste odmah pored cetinara, a pored njih izniklo drvo paprati. Inace, svuda po gradu a i van grada je drvece i cvece koje mi imamo samo u saksijama. Na primer, Adam ovde raste kao korov, ima ga pored puta, u parkovima, ispred moje zgrade, pored plaze... ma svuda. Fikus je ovde veliko drvo - raste i skoro do deset metara. Ono sto mi zovemo drvo zivota je ovde drvo-div!

A najbitnje od svega je sto je setnja uvek jako prijatna, jer je temperatura uglavnom blaga (sa izuzetkom ovih nekoliko dana kada umiremo od vrucine), nema nikakvih opasnih zivotinja, i trava je meka kao tepih pa uglavnom setamo bosi. Toliko od mene za sada, zahuktavam se opasno i pripremam jedno deset postova u sledecih nekoliko dana! Ne moze nam niko nista!!!

Mojim dragim citaocima i prijateljima...

Pre nekoliko dana desio se vandalski cin brisanja mog bloga od strane necoveka i zla. Bila sam, i jos uvek sam, pogodjena ovim cinom, jer ne mogu da zamislim da neko moze da se zadovolji tudjom nesrecom. Kao i moji citaoci, sumnjam na nekoliko osoba. Da, najvise je sumnjiv Memedovic, sada kad je pao u moju senku! Iz pouzdanih izvora saznajem da je Karleusa resila da stane na put rock-and-roll-u, i da je zbog jednog posta o Stonsima osetila da moj blog ugrozava njenu karijeru. Sigurna sam da su i politicke snage uplele svoje prste, jer je stranka za penzionere smatrala uvredljivim moje zapazanje da se na Novom Zelandu golubovi ne plase kao u Srbiji, gde su naviknuti na to da ih love gladni penzioneri. Sve u svemu, dragi citaoci i prijatelji, imamo mnogo neprijatelja ovog bloga.

Ali, ma koliko da mi je tesko, jos vise mi je drago jer su se odmah nakon brisanja bloga javili moji prijatelji i citaoci da mi daju podrsku. Evo jednog pasusa iz e-maila mojih Ralevica:

“Predpostavljam, ustvari znam sigurno, da su svi koji prate tvoj blog strasno pogodjeni ovim vandalskim cinom nekog nesoja .(sumnjam da je tu umesan Memedovic Jovan jer je osetio da gubi primat u putopisanju).Ovo je cisto naski, malo da se podsetis cega si se spasila.... Ovde je,a i zauvek ce ostati aktuelno" bolje komsi da crkne krava, nego moja da se oteli".Uspeh se ne prasta, to valjda znas.... to smo mi.”

Ovakvi komentari samo mi daju vecu snagu da nastavim, sada vise nego ikada, da pisem ovaj blog! Da, password ce biti sastavljen od nekoliko stotina slova i brojki, pa neka ta zla osoba izvoli i provede svoj zivotni vek pokusavajuci da udje u blog i ponovo ga obrise. A do tada, mi cemo se druziti na ovom virtuelnom kutku...

Pre nego zavrsim ovaj post zelim da se zahvalim mom prijatelju Ljubisi Risticu na stalnoj podrsci, Saletu sestricu i Arsicima koji su proveli mnoge “online” sate sa mnom kada mi je bilo tesko, Sasi na divnim komentarima, Ralevicima iz Valjeva i Jovanu iz Svilajnca i njihovim porodicama na lepim zeljama i toplim pozdravima iz zavicaja, i Bobu na uzoru dobrog blogera. Puno poljubaca saljem mojoj Anci Krojac: hvala ti Anci sto mislis na mene! Zelim da se zahvalim svima koji citaju ovaj blog, jer da nije vas ja bih verovatno prestala sa pisanjem.

Proveravajte ovu adresu ovih dana – bice mnogo novih slika, misli, opisa Novog Zelanda i mog zivota ovde. A zlikovci neka se jedu u svom zlu i ljubomori!